TVOJ DAN

Ponekad se malo izgubimo i zastranimo.

U užurbanosti života, želja, nadanja i htjenja,

Izgubimo one najbitnije kompase u sebi, ne slušamo ih,

Pa odemo potpuno krivim putem, najčešće se ni ne prepoznajemo.

Najteže je sebi priznati koliko smo zabrazdili.

Ali, u čemu se očitava snaga?

Da se sjedneš sam sa sobom, da si kažeš

"slušaj, zajebao si, čovjek si kao i svi drugi od krvi i mesa".

Pa si priznaš svoje mane, staviš ih na papir, prebrojiš ih,

Pa se grizeš, pa se kriviš, pa razmisliš što si mogao drugačije i bolje, a uvijek si mogao.

Negdje u sebi kriješ tu lavovsku snagu da zatražiš oprost od drugih, ali i ono najteže, da oprostiš sebi.

I onda uzmeš taj papir, i oprostiš si jer nisi znao bolje.

Oprostiš si, da bi mogao krenuti dalje.

Da bi mogao biti bolji čovjek sebi, da bi mogao biti bolji čovjek drugima. 

I onda pustiš sebe na miru, ne vrtiš krive scenarije, ne analiziraš svaki postupak, već se pustiš i duboko udahneš.

I u tome je ljepota života, što svaki dan možeš ustati, oprostiti si i krenuti ispočetka, dati sebi novu šansu.

Baš od danas budi najbolja verzija sebe, prihvati svoje greške i mane, uči na njima, ali ne daj da te određuju, ti si toliko više od njih.

Izvoli, danas je dan od kada počinje tvoj bolji život!