Plači da vrijedi

Za onim izgubljenim ja, koje smo napuštali još malo svaki put kada smo pomaknuli granicu.

Granicu pristojnog, dobrog, ispravnog.

Kada se toliko usredotočiš na tuđe, da zaboraviš svoje.

Da njeguješ tuđe vrline, a ne odgovaraju ti.

Pa se dokazuješ na sve one načine koje nisu tvoji.

I prigrliš vrijednosti koje ti bole dušu.

I svakim potezom sve si dalje od sebe.

Od sebe jakog, autentičnog, hrabrog.

I sve si prazniji i sve si manji i nestaješ.

I tu treba plakati. Treba stati i ridati i cviliti i jaukati.

Treba isplakati more suza da bi otpustio sve što nije tvoje.

Da tuđe ode, da dođeš k sebi.

Suze liječe i suze te mogu spasiti, mogu izbaciti otrove i pročistiti dušu.

Zato ako imaš za čim plakati plači za sobom, plači za sebe i suze će te vratiti sebi.